Senka...secanje...nada

Ludim..Kako ne mozes da se vratis kuci,kako moze da te otera tako i da kaze kod mene vise neces ziveti :/ A jebem mu mater,poludecu.Uplaticu kredit na skajpu,samo prvo moram da izvadim karticu,pa cu onda moci da te zovem sa skajpa na mob,dok si na poslu,da znas :) Al tek sledece nedelje,ne znam kako cu izdrzati,sad ce mi biti haos za vikend,posto se selim.Volim te puno,i znaj da uvek mislim na tebe.I verujem u nas,nisam prestao ljubavi.

Fino ti prezime na fejsu :P Salim se duso moja,sad sam video..predpostavjam da si morala,jbg..Citam tvoje pisamce...i zaklacu te kakve smo lenstine,da ne trazimo M__i da nas slika,znaci strasno,strasno i opet strasno..Ljubim sve moje

Bio sam zarobljen, oduzet, iznenađen i osvojen. Ne njenim izgledom, već inteligencijom, duhom, dobrom pričom, smišljenim provokacijama,kreativnošću. Svideo mi se njen stav, iako nadobudan, sama činjenica da poseduje petlju da mi se suprostavi - inspirisala me da nastavim.I nisam obraćao pažnju na njenu lepotu, njeno lice, usne, već me nahranio izazov, probudio ono nesto u meni, koje sam oduvek skrivao. Nesvesno me je naterala da shvatim da smo isti.Mislio sam da tako pozitivnu dozu bezobrazluka imam samo ja. Na trenutak me je naterala da se osetim kao kralj, na trenutak kao bednik. Jedini problem je što sam se i kao bednik, pored nje osećao savršeno.Al to je ona.Umela je da probudi sve ono sto sam cuvao,kao da je nju neko poslao da obavi zadatak.Bila je uz mene uvek,davala mi podršku za sve.Zavoleo sam je.O da.I odužiću joj se za sve.Sada me čini najsrećnijim čovekom kada smo zajedno.Daje mi najtoplije zagrljaje i poklanja mi najvece uzdahe.Govori mi najdivnije stvari,najsladjim glasom.Ljubi me sa ogromnom dozom emocija i obraduje me sitnim stvarima.Samo Bog zna kroz šta ona prolazi i siguran sam da ni on ne bi bio u njenoj koži.Al bar bi mogao da mi bude tužilac.Da me tuži za sve prekršaje na koje sam te osudio.Da mi svakog dana popuje kako ne mogu ništa da uradim.Da osuje paljbu po meni,dok ne probije sve moje štitove.A i kad to uspe da uradi,neće uspeti da prodre dalje od srca,jer si tamo ti.Ti me čuvaš.Ti mi daješ snagu za sve.U meni kucas svake sekunde sve jače i jače.Budiš me svako jutro i uspavljujes svaku noć.I ne žalim se,niti planiram.Sud će odlučiti o nama.Onaj,nebeski.I ulagaću pritužbe svakog dana!A dok ne donesu odluku,ja se branim tugom i cutanjem.Vernošću i željom.Jedinstvenošću i borbom za pravo.A pravo svakog čoveka je da voli i da bude voljen.Časni Sude,stvarno ne tražim mnogo.Samo nam pomozite da presuda bude u korist naše ljubavi,oslobodite nas svih taksi i poreza koju plaćamo zbog nje i pustite nas.Umemo mi sami da se snalazimo.Samo nam dajte poverenje i nećemo vas razočarati.Verujte u nas,kao što mi verujemo i dajemo svaki delić sebe jedno drugom.Bićete ponosni.

Setio sam se kako sam ti spavao u krilu,na klupici...i kad si rekla za onaj divlji beli luk da je fuj i da neces da me poljubis ako stavim to na picu...a moja dusa nikad ne moze do kraja da pojede nista hihi...i ''bubanja'',2 sata si lezala na onom jednom i nije ti dosadilo,a okice moje ko narkomanske,onako nabrekle..i u livadi uata gaa :D a kako se ona ladila u pecini onako fino,a nije htela nikad sladoled da kupimo :P Ljubavi,ne tuguj previse..Molim te da mi verujes,da te necu napustiti,da verujem i zivim za nasu buducnost...Zelim samo tebe i nikog osim tebe...mnogo mi falis,mnogo...sve je pusto bez tebe,trenuci su kao vecnost,zivot je glup,nema nikakvu posebnu draz,ma ravna crta...S tobom je nesto drugo...i ne zaboravi sta imamo,ne zaboravi kakvi smo kad smo zajedno,ne zaboravi nasu ljubav i nasu bol..Volim te jedina

I nemoj da ides sa svog kompa nikad na blog,molim te!Volim te jedina...

I stavljaj uvek u poruci kad mi pises i to nasu sifru..;) Eto tako cu i videti da si procitala ovo sve ljubavi..

Joj...pisala si mi...Secam se i ja kad smo setali pa sam video taj natpis SES..Jedina moja,i ja tebe volim najvise,necu odustati.Samo da mozes da zivis kod tvojih,samo da nije ispalo sranje ovako,da smo se malo smirili i da nismo toliko pisali,mozda bi bilo bolje..a nemam pojma ni ja vise..Voleo bih kad bi ti tvoji dali da im se vratis i da zivis kod njih,kada bi shvatili da ne mozes sa Njim,da ne zelis stvarno i da ti je tesko tako..Znam da bi mogla i kod mene da budes uvek koliko hoces,ali jbg sad,kako objasniti mojima sve,ne mozes biti doveka ovde,mislim sada,u ovom ''vremenu'',logicno..mada bi me bilo briga iskreno...Ne znam dal smem dok si na poslu da ti pisem ili cimam,rekla si da ce verovatno pratiti tvoj telefon i sve to...bojim se,rado bih,al ne smem i necu..ti si sama tamo sa njim,ja sam daleko,plasim se i zbog tebe i ne smem...ako ocenis sigurno da mogu dok si na poslu nesto od ovoga,ti mi javi,mozda ne bi bilo lose da kupis dr broj pa da mi pises sa njega a da on to ne zna,al onda bi morala da nadjes i neki telefon,nadjes neku krntiju recimo,sta znam...al moras da pazis a bojim se opet da ce nekako naci i to i sta onda :( Nemoj rizikovati duso s tim sto mi pises na mob ako nisi sigurna da mozes molim te...Tvoja ljubav razume sve,samo budi jaka i veruj u nas...I verujem da ti je fuj fujeva sve,i meni je..Kad god mozes trazi od neke drugarice kada si s njom da mi posaljes poruku(naravno od neke drugarice koja zna za nas),tu mozes da mi napises neke bitne stvari ako treba da znam..I molim te pazi,brinem se za sve..I nekako mi daj do znanja da citas ovo,cimni me sa nekog broja bar samo,videcu da je pozivni iz tvoje zemlje znacu da si ti,ne brini necu slati nista...Pisao bih ti stalno jedina,stalno...Molim te budi mi dobro..Zauvek sam tvoj!

Koliko mi samo falis...Sedim ceo dan ko vezan za stolicu i dalje ne mogu da verujem da vise necemo moci kao pre...da sve to mora da prestane,i to tako naglo,odjednom,ove nase navike..Al jedno nece prestati,moja ljubav prema tebi,nece nikad..valjda si mi dobro,valjda je sve u redu.Budi mi jaka uvek kao sto si bila,ne daj da te promene..sta bih dao da mogu bar sad da te vidim..''Obecaj mi da cu te videti sledeci put?.." ''Obecavam ti'' Stalno mi odzvanja u glavi ljubavi,ne da mi mira...I ne mogu vise ni da te cimnem cak,nista ne mogu..mogu samo da se nadam da citas ovo sto pisem,da ces bar naci nekad vremena i da ces moci...Volim te jedina,nemoj nikad zaboraviti,kad dodje vreme smislicu sve,u to ne sumnjaj...zivim za nas.

Jecam...kao nikad...drhtim,ne pamtim kada sam zadnji put ovako plakao..glava mi puca,kao da nije moja..maramice gde ste nikad vas nemam joooj moram do wc da trcim da me neko ne bi video da cmizdrim...Au brat baksuz,morao je sad da udje..Nikad te necu zaboraviti,nemoj sumnjati,nemoj nikada...Ma ne sto te necu zaboraviti,nego necu izgubiti veru u nas,znam da je tesko,ali uvek je i bilo..korak po korak...nadacu se,cekacu,molicu se da si dobro i da ti srce ostane jace od pameti..bojim se pritisaka i uticaja tvojih i njega,ali sta cu..znam da si jaka,vec si i vise od toga sto sam ocekivao uradila,pokazala si da mozes..samo ne gubi korak,nastavi,ja verujem u nas..i nikad mi nista nece biti toliko bitno kao nasa ljubav..falices mi strasno..i zao mi je sto nisam bio tu kad ti je najvise trebalo..I nemoj nikad da ti pomute razum,nemoj da pobegnes od istine,znas me,znas me i nemoj da ti pricaju price o meni,ne dozvoli.I ako patis,seti se da nisi sama,patimo zajedno..I ako ti se place,seti se da placem i ja,nisi sama u svemu ovome,to sto sam daleko to samo povecava nevericu i sumnju..ali uvek znaj..kad dodje vreme,ma da si na kraju sveta,ja cu doci..samo da kazes da me jos uvek volis..i tvoj sam zauvek,zauvek...

Eh...sta,musko sam,pa sta.Hocu i ja ovo,bas hocu.Mozda mi nikad ne bi ni palo na pamet,da nisam ''upoznao''tebe.Budi ponosna,hehe.Tesko mi je,al ni priblizno koliko je njoj.Nisam tu,nisam blizu nje,prokleta daljina,samo sedim kuci na internetu,i ucim u citaonici.O ti ispiti,al necu sad o tome,mozda nekad.Da se vratimo na nju.Ti sada spavas,i ko zna sta sve sanjas.A i ovako ti je nemir i konfuzija u glavi stalno,jos i kad spavas.Znam da pucas po savovima,znam da ti je uzasno.Mislim na tebe,ponekad razmislim da li sam trebao da dozvolim sve ovo,da li je nasa ljubav stvarno zabranjena.Nisam dobio nikakav znak da jeste,ja i dalje verujem celim svojim bicem da mozemo.Mnogo mi je krivo,mnogo.Zasto ne mogu da odem,zasto?A stvarno pozelim nekada,zbog svega sto trpis,iako znam da te necu izneveriti,znam da nikad nisam osetio tako nesto u svom zivotu i da nikad ne bih dozvolio da prestane..I mnogo toga jos znam,ali ti nisam tu,doduse nisam ja kriv zbog toga..ali kao da jesam..Ko zna koliko si proplakala,da sam bar pola mogao ja umesto tebe,sta bi mi falilo..Zaljubljen sam u tvoju dusu.Volim tvoj dodir,poljupce,sve neznosti i svaki umiljaat pogled koji mi pruzas.Svaki zagrljaj tvoj kao da je svaki put bivao sve jaci.Svako tvoje ''volim te'' me sve vise obraduje,ne bih ga se nikada dovoljno naslusao.Volim tebe..I nikada mi tako neko nije toliko falio,koliko mi ti falis.Samo da znas da mislim na tebe uvek,i da cu se truditi da svaki post bude namenjen nama,odnosno tebi..Eto za pocetak je nadam se dovoljno,valjda se nisam obrukao.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.