Senka...secanje...nada

Dolazi septembar a on tako boli napolju vetar nosi sve pred sobom
Moje srce isto kao i pre voli, moja duša često razgovara stobom...

Noću te sanjam kako poljem šetaš, oko tebe cveta bezbroj crnih ruža...
Ti izgledaš ljubavi ko da nemaš volje, oči su ti tužne,tvoj pogled je tužan...

Hodaš nekom stazom uraslom u trnje, iznad tebe krešte čudne crne ptice...
Svojom nežnom rukom zoveš me da dođem,dok krvave suze teku ti niz lice...

Ja u mestu stojim jer ne mogu dalje ,i nokti mi pucaju koliko zemlju grebem...
Princezo odavde poljupce ti šaljem, i srce mi vrišti, ne mogu do tebe

Plačem ljubavi ali suze krijem, ti nestaješ tiho, sve tiše i tiše...
I setim se opet onoga septembra kada su te odneli vetrovi i kiše...

Zorom kad se budim više ničeg nema, ostale su samo septembarske noći...
Tebe čekam, srećo, u san da mi dođeš, i molim se za čas kad ću tebi poći...

Bez tebe moj život više nema smisla, sa najvišeg vrha sad u ambis padam...
Oduvaj me vetre tuga me je stisla, jer ja više nemam kome da se nadam...

I ti nebo tamno spusti se na zemlju, uzmi me kod sebe,progutaj me više!
Jer tek kada budem blizu njene duše, i moja će duša početi da diše.

Sutra opet radni dan..preseljenje me ceka od sutra pa do kraja vikenda..opet nista necu spavati.Smoricu se za vikend,mrzim selidbe.Danas ceo dan prosao prebrzo..Ujutru isao da vidim rezultate pa onda camio na faxu do 3,tad polagao ispit.Vratio se kuci,bio sat vremena pa otisao na utakmicu.Pa se vratio onda oko pola 1.Al kako si me obradovala danas sto si mi pisala,mislim ako to moze tako da se kaze.Patis duso moja,znam..i ja patim za tobom,mnogo mi je tesko bez tebe.Kako mi sve fali.Volim sve tvoje,ali sve,svaki trenutak sa tobom je predivan i nestvaran.I ajde sad vi sto citate kazite:Ma ovo neki klinac,zaljubio se pa misli da voli bla bla...bas me briga,onaj ko treba da zna,zna da nije tako..Ona je ceo moj svet.I shvatite to.Mozda ste nekad mislili da ste nasli pravu ljubav i prevarili se?Ja sam to vec prosao,tako da itekako znam.Za nju znam da je to to.Od pocetka sam nekako znao,sve je bilo tako,ne znam kako da opisem,sudbinski.Nekako davalo nam se toliko znakova da nije moglo da se ne vidi.Sto kazu ''iz aviona se vidi''.Necu je nikad napustiti,uvek cu je cekati,verujem da je ona ta za koju cu ziveti i s kojom mi je sve ispunjeno..Ja je volim,opasno je volim,i opasno cu se boriti za nju.Samo,bas nam je tesko,verujte mi,nikome ovo ne bih pozeleo,ni najvecem neprijatelju,ovu daljinu i ovu bol za necim sto ti treba da budes normalan,da normalno funkcionises,da osecas ono sto zelis,a ja ne mogu da ispunim sebe nekim drugim stvarima,ne moze mi nista nadomestiti nju..Ona mi je sve i to ima svi da znaju,ko se ljuti uvalim mu...hm da..al salu na stranu sad,laku noc svima a tebe,ljubavi moja,nek Bog cuva i nek ti da snage i zdravlja da prebrodis sve ovo..I da ti niko u medjuvremenu ne ispere mozak nekim glupostima,da samo slusas svoje srce,koje ce ti sigurno najbolje reci.Nista nije laz kad smo mi u pitanju,nista..Volim te..