Senka...secanje...nada

Tesko mi je..dusa mi se raspada,kao da je veci deo nje vec nasao bolje utociste..ostao je onaj mali,koji se nekako koprca,cekajuci nju da ga probudi..Koliko ce mu to moje srce i glava dozvoliti,videcemo..uglavnom,bojim se..Tesko je ispratiti njen ritam,tesko je razumeti sve,dajem sve od sebe zivota mi,dajem 200% svoje mentalne snage,idem protiv sebe dosta puta,samo da bi opstali..Bojim se malo da li cu imati snage da ponovo uzivam sa njom,ne zato sto ne zelim,vec zato sto sam iscrpljen..da li cu moci da se nasmejem kada je budem ugledao,ili cu zaplakati od tuge..ali nekako nadjem uvek dovoljno snage da izdrzim,ne znam odakle to dodje,hvala ti Boze sto je tako,pomozi mi i sada..Potreban sam i njoj i sebi uvek onako jak i siguran...nadam se da cu uspeti,zelim je..ona to zna..Volim je,kao sto nikad nisam nikoga..