Senka...secanje...nada

Koliko mi samo falis...Sedim ceo dan ko vezan za stolicu i dalje ne mogu da verujem da vise necemo moci kao pre...da sve to mora da prestane,i to tako naglo,odjednom,ove nase navike..Al jedno nece prestati,moja ljubav prema tebi,nece nikad..valjda si mi dobro,valjda je sve u redu.Budi mi jaka uvek kao sto si bila,ne daj da te promene..sta bih dao da mogu bar sad da te vidim..''Obecaj mi da cu te videti sledeci put?.." ''Obecavam ti'' Stalno mi odzvanja u glavi ljubavi,ne da mi mira...I ne mogu vise ni da te cimnem cak,nista ne mogu..mogu samo da se nadam da citas ovo sto pisem,da ces bar naci nekad vremena i da ces moci...Volim te jedina,nemoj nikad zaboraviti,kad dodje vreme smislicu sve,u to ne sumnjaj...zivim za nas.

Jecam...kao nikad...drhtim,ne pamtim kada sam zadnji put ovako plakao..glava mi puca,kao da nije moja..maramice gde ste nikad vas nemam joooj moram do wc da trcim da me neko ne bi video da cmizdrim...Au brat baksuz,morao je sad da udje..Nikad te necu zaboraviti,nemoj sumnjati,nemoj nikada...Ma ne sto te necu zaboraviti,nego necu izgubiti veru u nas,znam da je tesko,ali uvek je i bilo..korak po korak...nadacu se,cekacu,molicu se da si dobro i da ti srce ostane jace od pameti..bojim se pritisaka i uticaja tvojih i njega,ali sta cu..znam da si jaka,vec si i vise od toga sto sam ocekivao uradila,pokazala si da mozes..samo ne gubi korak,nastavi,ja verujem u nas..i nikad mi nista nece biti toliko bitno kao nasa ljubav..falices mi strasno..i zao mi je sto nisam bio tu kad ti je najvise trebalo..I nemoj nikad da ti pomute razum,nemoj da pobegnes od istine,znas me,znas me i nemoj da ti pricaju price o meni,ne dozvoli.I ako patis,seti se da nisi sama,patimo zajedno..I ako ti se place,seti se da placem i ja,nisi sama u svemu ovome,to sto sam daleko to samo povecava nevericu i sumnju..ali uvek znaj..kad dodje vreme,ma da si na kraju sveta,ja cu doci..samo da kazes da me jos uvek volis..i tvoj sam zauvek,zauvek...

Eh...sta,musko sam,pa sta.Hocu i ja ovo,bas hocu.Mozda mi nikad ne bi ni palo na pamet,da nisam ''upoznao''tebe.Budi ponosna,hehe.Tesko mi je,al ni priblizno koliko je njoj.Nisam tu,nisam blizu nje,prokleta daljina,samo sedim kuci na internetu,i ucim u citaonici.O ti ispiti,al necu sad o tome,mozda nekad.Da se vratimo na nju.Ti sada spavas,i ko zna sta sve sanjas.A i ovako ti je nemir i konfuzija u glavi stalno,jos i kad spavas.Znam da pucas po savovima,znam da ti je uzasno.Mislim na tebe,ponekad razmislim da li sam trebao da dozvolim sve ovo,da li je nasa ljubav stvarno zabranjena.Nisam dobio nikakav znak da jeste,ja i dalje verujem celim svojim bicem da mozemo.Mnogo mi je krivo,mnogo.Zasto ne mogu da odem,zasto?A stvarno pozelim nekada,zbog svega sto trpis,iako znam da te necu izneveriti,znam da nikad nisam osetio tako nesto u svom zivotu i da nikad ne bih dozvolio da prestane..I mnogo toga jos znam,ali ti nisam tu,doduse nisam ja kriv zbog toga..ali kao da jesam..Ko zna koliko si proplakala,da sam bar pola mogao ja umesto tebe,sta bi mi falilo..Zaljubljen sam u tvoju dusu.Volim tvoj dodir,poljupce,sve neznosti i svaki umiljaat pogled koji mi pruzas.Svaki zagrljaj tvoj kao da je svaki put bivao sve jaci.Svako tvoje ''volim te'' me sve vise obraduje,ne bih ga se nikada dovoljno naslusao.Volim tebe..I nikada mi tako neko nije toliko falio,koliko mi ti falis.Samo da znas da mislim na tebe uvek,i da cu se truditi da svaki post bude namenjen nama,odnosno tebi..Eto za pocetak je nadam se dovoljno,valjda se nisam obrukao.

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.